POŠTUJEŠ LI TUĐE LIČNE GRANICE

lične granice

Gde su naše lične granice?


Sve bi ti u životu bilo bolje da ne dolaziš u sitne konflikte sa ljudima oko sebe? Dešava se da ljudi postanu rezervisani i postepeno se udalje, a ti ne znaš zašto? Tvoji najbliži imaju probleme koje ne žele da podele sa tobom? Preispitaj se da li možda spadaš u osobe koje su sklone tome da često ne poštuju tuđe lične granice.

LIČNE GRANICE – O ČEMU SE, ZAPRAVO RADI?

Svaka osoba ima potrebu da sačuva svoj lični suverenitet, odnosno da sama upravlja svojim životom, bez tuđeg uplitanja i narušavanja prava i privatnosti. A verovala ili ne, najbezazleniji i najdobronamerniji savet koji daš osobi koja ga nije tražila od tebe, može predstavljati prelaženje tuđih granica.

Lične granice su individualne i svaka osoba ih postavlja u skladu sa svojim identitetom, sistemom vrednosti, emocijama i svojim iskustvima. One nam pomažu da se zaštitimo od spoljašnjih upliva, da se osetimo sigurno i da uspostavimo kontrolu nad svojim životom. Njima regulišemo odnos drugih prema nama, dajući im do znanja do koje mere dozvoljavamo da nam se približe, ali i način na koji te granice čuvamo.

Granice nas štite na emotivnom i mentalnom planu, energetski, ali osiguravaju i naš fizički prostor. One su odraz odnosa prema samom sebi, samopoštovanja, ali i poštovanja i odnosa prema drugima.

NIJE UVEK LAKO POSTAVITI LIČNE GRANICE

Pojedine osobe teško postavljaju granice i lako se povinuju tuđim potrebama (ne umeju da kažu NE, trpe, preterano su popustljive). Neki od razloga su što ne žele da ulaze u konfliktne situacije niti da budu odbačene, što veruju da će tako biti prihvaćene i voljene. Neki postavljaju previše krute granice, što daje utisak da su nepristupačni i da ne žele preterano da se zbližavaju sa drugima. (Među njima ima dosta usamljenih.)

Sa druge strane, postoje osobe koje se neće zaustaviti i koje će nastaviti da teraju svoje. Da li je razlog to što ne uviđaju gde je nečija granica, ili ne dozvoljavaju da im ih neko postavlja, pa neka su i najličnije, ili su jednostavno bezobzirne osobe koje gaze preko drugih, jer cilj opravdava sredstvo?

Granice ne treba da budu ni previše krute, ni previše labave. One treba da dišu i da obezbede energetsku, emotivnu i mentalnu razmenu, ali u onoj meri, u kojoj ni jedna strana neće biti ugrožena, niti oštećena na bilo koji način.

PRIMERI NEPOŠTOVANJA TUĐIH GRANICA SU BROJNI

 Evo nekih…

Pitati nekoga koliko zarađuje. Na Zapadu se to smatra neotesanim ponašanjem, čak ni kolege u istoj firmi ne znaju kolika je kome plata. To je stvar dogovora poslodavca i zaposlenog.

Deliš savete kada to nisu tražili od tebe i još insistiraš da te poslušaju? Rekoše jednom: davati savet nekome onda kada to nije tražio, isto je kao i nabiti mu prst u oko. Savet se daje isključivo kada to osoba zatraži, ili kada si u potpunosti sigurna da je spremna da savet primi.

-Previše se fizički približiti osobi sa kojom nisi bliska jeste grubo narušavanje fizičkog prostora. Nekome to liči na nabacivanje, neko pomisli na tvoje bakterije i viruse. To posebno ne prija zatvorenim osobama koje teško ostvaruju emotivnu razmenu. Ove će ti pobeći glavom bez obzira…

-Upasti kod nekoga u stan bez kucanja i bez prethodne najave, zaista je grubo gaženje granica! Možda ćeš tu osobu preplašiti, zateći je nepristojno odevenu, banuti kada je u velikom poslu… I umesto bliskosti za koju misliš da ti daje pravo da tako nastupaš, možeš dobiti prekor. Može se desiti da ćeš idući put naleteti na zaključana vrata, koja ti se možda neće ni otključati.

Kad tražiš novac, skupe ili lične predmete na pozajmicu, dovodiš osobu u neugodnu situaciju: ili će ti ih pozajmiti strepeći u kakvom stanju ćeš ih vratiti, ili će te odbiti, što može da izazove zahlađenje u odnosima, ili će te nešto slagati da spase i vaše odnose i taj vredan predmet, odnosno novac … Jednom je neko rekao: Kada nam prijatelj zatraži novac na pozajmicu, postoji opasnost da izgubimo i prijatelja i novac.

 

Lične granice

Lične granice su delikatno pitanje

NAMETANJE, NJUŠKANJE, DOSAĐIVANJE

-Osoba koja nameće svoje mišljenje praveći se pametnom, sve je, samo ne pametna!

-Kada nutkaš nekoga da jede ili pije onda kada on to uporno odbija (još gore – kada mu trpaš hranu u tanjir ili dolivaš piće bez pitanja), ni najmanje nećeš ostaviti utisak da si velikodušna, gostoljubiva osoba, ali ćeš zato učiniti da tvom jadnom gostu prisedne i najukusniji obrok.

Šetanje, nuškanje, spremanje i premeštanje stvari po tuđoj kući? To je ono što često rade majke i svekrve kad dođu deci u posetu: Samo želim da ti pomognem! (Čitaj: Čekaj da ti ja pokažem kako treba da održavaš moj red u svojoj skući.)

-Još gore od toga je kada rodbina dođe da pomogne mladoj majci koja ima bebu.  I dok umorna majka sprema po kući, pomagači se igraju i cucaju bebu, dajući joj flašicu kako je kome ćef. (Usput mladu mamu zasipaju nizom stručnih saveta o vaspitanju i nezi dece: A što koristiš pampers kad je pelena od gaze zdravija i jeftinija?)

-Neprimereno je insistiranje na kontaktu i druženju sa nekim. Kad zivkaš, dosađuješ i navaljuješ da se vidite, ne obazirući se na to što te je ta osoba odbila već četiri puta uzastopce. Kad te neko oladi dva puta, prepusti mu inicijativu. Ako je njemu/njoj stalo, javiće se. Ako nije, badava zoveš…

-Postavljanje pitanja o intimnim stvarima, kao i iznošenje svoje intime onome sa kim nisi previše bliska. Takva poverljivost odbija ljude, a tebe čini prostakušom.

-Često upadanje u reč onome ko govori može biti izraz nepoštovanja i bezobzirnosti, Ali je i pokazatelj znatnog emotivnog naboja koji se teško kontroliše Takva osoba ima potrebu da neprestano drugima saopštava sebe. Kada se oslobodiš naboja, postaješ prijatniji sagovornik i postižeš više uspeha u pregovaranju. Pomažu relaksacione vežbe, meditacije, ali iznad svega sesije ličnog razvoja.

LIČNE GRANICE I NASILJE

Terati neku osobu na nešto što ne želi i što joj ne donosi nikakvu dobrobit, pritom se time može povrediti ili čak ugtoziti, grubo je kršenje tuđih ličnih granica. Zapravo, to je već definicija nasilja!

Ismevanje, ponižavanje, stalna kritika, vređanje po verskoj i nacionalnoj osnovi.  Ovde se treba pitati zašto to neko radi  i zašto to neko trpi.

Seksualno uznemiravanje, neprihvatanje nečijeg NE, takođe je vrlo neprijatna stvar. Blaže ili veoma eksplicitno, svakako spada u nasilje. 

Često zapitkivanje u cilju kontrolisanja druge osobe vrlo je neprijatno i mučno za nju. Kontrolisati sa jedne strane, dopuštati takvo ponašanje sa druge strane, znak je znatno ošećenih ličnih granica.

-Kad namećeš svoje usluge i činiš ljudima ono što ne traže od tebe, može biti veoma teško i dosadno. To može biti pokazatelj tvoje potrebe da zaslužiš ljubav i poštovanje, za koje misliš da ti manjka u životu. Preterana servilnost često osobu održava u ulozi večite žrtve. A ljude to zna opasno da nervira.

-Kad stalno tražiš neke usluge od drugih (još gore – iskorišćavaš neku osobu), rizikuješ da izgubiš prijatelje i da ljudi počnu da te izbegavaju.

Stalno nekome pričati o sebi i svojim problemima, slično je kao često traženje usluge. U ovom slučaju u pitanj je usluga slušaoca, pozajmljivača energije, ličnog terapeuta…

-Uzimanje nečijih stvari bez pitanja – bez komentara!

 

Dakle, da li si mirođija u čorbi tuđih života? Ako prepoznaješ sebe u nečemu od navedenog, onda stani na loptu i razmisli kako da se uzdržiš od toga. Ako se uopšte prepoznaš…

Ovo je prvi tekst na temu ličnih granica. Nastavak možeš pročitati ovde.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *