srećno dete

Srećno dete to postaje zahvaljujući dobrom vaspitanju


 

Sreća i radost dolaze iznutra.  Od unutrašnjeg mira, sigurnosti i osećanja da smo voljeni bezuslovnom ljubavlju. Bez obzira na to da li smo pojeli spanać , pokupili igračke i da li smo popravili  trojku iz matematike. Svaki roditelj želi zdravo i srećno dete. Srećna deca se ne rađaju. Ona postaju takva i tako odrastaju zahvaljujući vaspitanju.  

Možemo se vajkati zbog  loših uslova, uticaja sredine, nasleđa. Jeste, i to su važni faktori. Ipak, dobra vest je da su za sreću i radost svoje dece u velikoj meri odgovorni roditelji, jer mogu da drže  situaciju u svojim rukama. Loša vest je da su za sreću i radost svoje dece u velikoj meri odgovorni roditelji, jer je vaspitanje velika veština, a mnogi nisu svesni gde i kako greše.
Prvi korak je PREISPITIVANJE u kom smeru se krećemo, kako po pitanju svojih vaspitnih metoda, tako i na planu ličnog razvoja. Dakle…
 

PREISPITAJTE SE KAKAV PRIMER DAJETE SVOJOJ DECI

Ako pričate za stolom, pritom punih usta, ako ogovarate pred detetom, ponašate se agresivno, pljujete glasno političare i psujete zemlju u kojoj živite, prostački se izražavate dok vozite ili kad vam nešto ne polazi za rukom, idete zarozani, ne skidate se sa telefona/računara, podrigujete, bacate smeće po ulici, ne čitate, ne posećujete kulturne ustanove, govorite ružno o vaspitačima i nastavnicima…spisku nema kraja…, tada to možete očekivati i od svog deteta, jer ono to vidi i upija misleći da tako treba, jer ste vi, roditelji za njega najispravnije osobe na svetu!

Evo i slikovitih primera.

Dete se nepristojno ponaša, ne ume da sasluša sagovornika, psuje i izaziva drugu decu. U razgovoru sa mnom, majka mi upada u reč i ne sluša šta govorim, a svaka peta joj je psovka. Na kraju izjavljuje kako su, za razliku od njenog,  sva druga deca nevaspitana, i kako kvare njenog sina.

Drugi primer je, naizgled, srećno dete iz dobre kuće, negovano, lepo vaspitano, majka vrlo otmena, otac uglađeni gospodin. Dečak na moje zaprepašćenje, jednom prilikom svinjski podrigne na času. Ja ga podsetim da je on lepo vaspitano dete i dodam da to sigurno nije naučio od svojih roditelja. On mi reče: Varate se, moj otac to radi savko veče kad se pijan vrati kući.

Zar ovi primeri nisu dovoljni da se izvede zaključak? Dete je uglavnom sika i prilika porodice u kojoj živi! A međuljudski odnosi koji se tako grade, i te kako su važni za sreću. 

PREISPITAJTE SE SPADATE LI U ONE KOJI SU REALNI I OBJEKTIVNI…

ili pak bezuslovno branite svoje mezimče, smatrajući ga nepogrešivim.

Neki roditelji ne veruju kada im kažete kako im se deca ponašaju. Jednom je jedna majka rekla: Došla sam do škole za vreme velikog odmora, sakrila se iza drveta kako bih krišom posmatrala šta radi ovaj moj. Nisam verovala u to što ste mi govorili, dok nisam videla svojim očima! Užasnuta sam! Nisam mogla da prepoznam svoje dete!

Mirno dete nekad daje sebi oduška van kuće. Roditelji ga ne znaju kao takvog i jednostavno ne veruju. Drugi razlog je taj što to ne žele i ne mogu da prihvate, jer je to udarac na roditeljsku sujetu. Osećaju se okrivljeni, napadnuti,  a napadnuta ličnost, prirodno, počinje da se brani. Čekajte! Nije osoba koja vam je ukazala na ponašanje vašeg deteta uvek subjektivna i zlonamerna. Pogotovo ako je to vaspitač ili nastavnik.

Evo logičnog razmišljanja: dete se stalno žali da ga drugi psuju, diraju, tuku, uzimaju lične stvari. Kako to da baš uvek diraju vaše, i samo vaše dete, i to bez razloga?! Zašto ne diraju onu mirnu i skromnu dečicu koja se lepo igraju i druže, dele užinu i pozajmljuju velikodušno pribor drugovima iz klupe? Verovatno tu ima nešto, zar ne?

Ukoliko nije u pitanju piremećaj ponašanja, vrlo retko se dešava (gotovo nikad) da neko nekog udari ili opsuje bez ikakvog razloga. Da li je taj razlog opravdan ili ne, druga je priča. Šta znači opravdan razlog, i to je priča za sebe. Naravno da za nasilje ne treba tražiti opravdanje, ali uvek treba naći uzroke sukoba i nasilnog ponašanja. Tako  možemo naći načina da ga zaustavimo.

Ako vaše dete često ima probleme sa drugom decom, prvo se suočite sa tim, potom krenite u potragu za uzrocima. Gde bi se oni mogli kriti, osim u porodici i neposrednom okruženju?  Malo je neverovatno da je vaše dete uvek fino i dobro, a da ostala ne valjaju. Na koncu, za svađu je potrebno dvoje, zar ne?

Da li se tako vaspitava srećno dete?

PREISPITAJTE SE KOLIKO KVALITETNOG VREMENA PROVODITE SA SVOJOM DECOM

Provoditi sa nekim kvalitetno vreme ne znači nužno provoditi i mnogo vremena. Danas roditeljima posle napornog radnog dana ostaje manje vremena za decu. Zbog toga bi ga trebalo pametno organizovati. Ne, to ne znači da treba sve svoje vreme provoditi sa detetom i ugađati mu, dajući mu do znanja da je centar sveta. Niti znači da ćete ga zabavljati do besvesti, organizovati mu kreativne igre uz silne  didaktičke materijale i igračke koje se pobacaju pod krevet nakon tri dana. Niti znači da ćete mu dozvoliti da vam skače po leđima i dribla vas da igrate kako mu je ćef. To nije ni kad sedite jedno pored drugog dok ono igra igricu, a vi gledate politički tok šou. Da li je to srećno dete?
Da raščistimo šta je to kvalitetno provedeno vreme sa decom. To je razgovor ili aktivnost u kome je dete  ravnopravni učesnik, odnosno vaš sagovornik, u kome ono uživa vašu punu pažnju, koju ne treba da deli sa vašim mobilnim telefonom, vestima i serijama, kućnim poslovima i komšilukom. Preispitajte se šta je to čega biste se mogli odreći kako bi vam ostalo više vremena za decu. Serije, telefoniranje, besomučno spremanje po kući, vesti, igrice, društvene mreže…?
Zapravo, kada detetu pružite dovoljno kvalitetnog vremena,  time možete učiniti sledeće:
-pokazati mu da je ravnopravan i uvažen član porodice kao zajednice
-uveriti ga da je voljeno, jer se ljubav ne podrazumeva kako to roditelji uglavnom misle, ljubav treba pokazati
-doprineti  tome da se oseća značajno, važno i sposobno, čime se zadovoljava njegova potreba za samopotvrđivanjem
-pomoći  mu da ispolji svoju kreativnost i razvije svoje talente, uživajući u tome
-pomoći mu da stekne samopouzdanje
 Takvo dete neće imati potrebu da skreće pažnju na sebe svojim nemogućim ponašanjem.  Biće srećno dete, koje odrasta u srećnu osobu.

 PREISPITAJTE SVOJ SISTEM VREDNOSTI, KAO I OČEKIVANJA OD DETETA U SKLADU SA TIM

Vrmena se menjaju, pa i sistem vrednosti: nekada je pevač bio samo onaj ko je umeo dobro da peva, a sada to može biti svako ko ume da se progura, nametne i ko ima dobru tehničku podršku. Nekada se smatralo da je zanat zlatan, u poslednje vreme mnogima je zlatan samo fakultet i mogućnost odlaska preko grane. Nekada su ocene bile slika našeg uloženog truda, samim tim i znanja, a četvorka se smatrala sjajnom ocenom. Danas dolaze u obzir isključivo petice, bez obzira da li su zaslužene ili ne. Strogi, principijelni i zahtevni nastavnici su omraženi i kritikovani, jer kod njih nema jeftinih ocena. Možemo nabrajati i nabrajati…

Ipak, kakav god nam bio sistem vrednosti, on je uslovljen zadovoljavanjem ljudskih potreba, koje su bezvremene i univerzalne. Drevni, pećinski čovek imao je potrebu za hranom i vodom, kao što je ima i savremeni čovek, koji živi u nekoj gradskoj petospratnici.  Dobrostojeći  IT stručnjak ima potrebu za snom, kao što je imao i kmet sa srednjevekovnog feudalnog poseda. Kako bilo, načini na koje se dolazi do zadovoljenja potreba razlikuju se i u skladu su sa sistemom vrednosti koga se drži pojedinac, odnosno zajednica.

Evo jednog, nekima možda poznatog  primera…

Na obali mora, ispod drveta,  sedeo je siromašni ribar i uživao u hladovini. Naišao je jedan bogati čovek i rekao mu:
Zar ti nije bolje da ideš u ribolov umesto što sediš tu i ošljariš?  Mogao bi da uloviš dosta ribe, da je prodaš i zaradiš za bolji čamac. Takvim čamcem bi mogao da isploviš dalje, gde ima više ribe i da ti ulov bude još bogatiji. Tada bi mogao da kupiš brodić, da zaposliš radnike i da zarađuješ još više novca. Na kraju bi mogao da postaneš veoma imućan.
Pa čemu sve to? – upitao je ribar.
Vidi mene! – kočoperio se bogat čovek. – Ja sebi mogu da priuštim razna zadovoljstva, da putujem i uživam na ovakvim lepim plažama.
Za to mi nije potreban toliki novac.  Pa ja već sedim i uživam i bez njega!

 

srećno dete

Srećna deca odrastaju u srećne ljude

PREISPITAJTE LIČNE AMBICIJE I NEOSTVARENE ŽELJE I OČEKIVANJA OD DETETA U SKALDU SA NJIMA

Mnogi su razmazili svoju decu vodeći se logikom:
Kad ja nisma imao, neka ima moje dete.
-Ja nisam mogao da se školujem, e pa moja deca, Boga mi hoće!
-Moje dete treba da ima sve petice kako bi moglo da bira dobar fakultet, a ne da živi ovako kerećim životom kao ja.
Ne treba roditelja osuđivati zbog toga, jer on samo žele srećno dete. Ali da li je ovo pravi put?

 

DA LI SE OVAKO VASPITAVA SREĆNO DETE?

-Da li preterujete u kupovini garderobe i  igračaka?

Mnoga deca su navikla da često dobijaju novu igračku, i pre nego što izgustiraju stare, ne samo od roditelja, već i od familje i komšiluka. Hvala Bogu (i braći Kinezima), današnjem potrošačkom mentalitetu pogoduju brojne mogućnosti za kupovinu najraznovrsnijih zanimacija za decu, prilagođenih svačijem džepu!

Svaka kupovina izaziva zadovoljstvo, a ako se to često radi, počinje da izaziva i zavisnost, pa se na kraju pretvaramo u kupoholičare koji moraju da potroše novac, kao što pušač mora da zapali cigaretu. Previše šarenila od igračaka sprečava dete da se fokusira na jednu aktivnost i ne doprinosi razvijanju mašte i kreativnosti. Dete nekad treba samostalno da kreira igračke i da pronalazi neka tehnička rešenja kroz igru. Ukoliko se detetu više kupuje, ono manje ceni svoje stvari i postaje razmetljivo i bahato. Da li je to srećno dete?

-Pokušavate li da ostvarite svoje neostvarene ambicije preko dece, ne razmišljajući o tome da li će dete to jednog dana videti kao svoj životni put?

To roditelji često nesvesno rade, vođeni uverenjem da će upravo tako njihovo dete dobiti ugled, poštovanje, šanse, zaradu, kakvu sami nisu mogli da imaju. Ostvarenjem svojih ambicija, roditelji će se konačno osećati uspešno i imaće pravog razloga da budu ponosni! A dete?

-Da li previše očekujete od svog deteta?

Mnogi roditelji imaju visoka očekivanja u pogledu školskog uspeha, kao i vanškolskih aktivnosti. Deca nekad nemaju kapaciteta da ispune ta očekivanja. Majka bi uporno htela da dete svira klavir, a ono bi slobodno vreme radije provodilo u pesku ili pentrajući se po drveću. Otac bi da mu dete bude odličan đak, a ono jednostavno ne može da savlada svo to gradivo za peticu.
Kada dete ne ispunjava roditeljska očekivanja, onda se oseća neuspešno i manje vredno. Njegovo samopoštovanje opada, rađa se krivica jer misli da ih je izneverilo, izgrađuje uverenje da nije zaslužilo roditeljsku ljubav i da je samim tim i ne dobija dovoljno, a posledice toga mogu biti brojne. Jednom rečju, takvo dete ima značajne šanse da odraste u nesrećnu osobu!
Možete da se trudite da ta svoja visoka očekivanja ne pokažete, ali nemojte da mislite da dete to ne uviđa i ne oseća!

 

srećno dete

Postavljanje granica – uslov za sreću

 

Veoma je teško dati odgovore na neka od ovih pitanja. Komšinica, svekrva, tetka i deda imaju različita, često subjektivna viđenja i kriterijume.  i svi oni znaju kako se postaje srećno dete. Neko će reći da ste prestrogi, neko – ma pusti ga, treći će reći – ne daj na svoje dete… Saslušaj, zahvali se, ali odluku donesi sama.

Na sreću, danas imaš mogućnost da se za pomoć i podršku u vaspitanju deteta obratiš stručnom licu. Ta osoba je realna i, za razliku od komšinice i tetke nepristrasna, bez emotivnih naboja i ličnih interesa. Sesije ličnog razvoja i treninzi komunikacije mogu mnogo da učine za tebe kao roditelja, tako što će prvo tebi da pomognu u rešavanju tvojih unutrašnjih probleme i prepreke, da usavršiš komunikaciju sa decom i partnerom, naučiš kako da kvalitetnije organizuješ svoje vreme, a tada će sve krenuti na bolje. 

Ukoliko osećaš da bi ti moja pomoć u tome bila dragocena, ne oklevaj. Vreme brzo prolazi, a deca još brže rastu. Pozovi me da organizujemo naš prvi susret!

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *